Petak, 24. siječnja. Prvi dan seminara za članove Karate kluba Krk. Putujemo u Fužine, polazak je u 9:30, ali… uvijek postoji to ali. Naš trener kasni pa čekamo sat vremena. Ali, krenuli smo u Fužine, prema vikendu prepunom avantura.
Kada smo stigli u Fužine trener nam je objasnio pravila pa smo krenuli na prvu avanturu s vodičem Markom Sladićem – prava šumska avantura, divlja priroda, igre u blatu i bilo je zabavno, ali našim tenisicama ne baš. Kada smo se vratili u Fužinsku kuću otišli smo u naše sobe i čistile tenisice. Uspjele smo ih nekako oprati. Saznale smo da je naš prijatelj u sobi preko puta nas bio sam u sobi, pa smo pretpostavile da će mu netko možda sutra doći.
Sada stiže najzabavniji dio i kako je naš prijatelj dobio nadimak Vazelinko. Da ja više ne odugovlačim, evo da vam objasnim. Izlazimo djevojke i ja iz sobe i vidimo da su mu vrata otvorena i šta vidimo na stolu – Vaseline! Tko ne zna šta je to, e pa to vam je balsam za usne kao Labelo. Dobro, i mi to vidimo i počnemo se zezati međusobno. Došla je večer i mi smo se izvukle iz filmske večeri. U sobi smo se glupirale i pričale do 22:00 navečer dok se meni nisu počele priviđat stvari. Prijateljice su me utješile i otišle smo spavati. Zzzzz….!
Drugi dan je bila još veća komedija – imale smo trening, a nakon treninga slobodno i dalje smo se zezale. Nakon toga, natjecanje Oluja samuraja na koje nisam išla zato što me noga jako počela boljeti. Na tom natjecanju sudjelovale su 3 ekipe i natjecali su se u nekim tehnikama i karateu. Niti ne znam tko je pobijedio. Došla je večer i mi cure smo se zezale u sobi Vazelinko, a drugog ćemo zvati Bedi. Znači Vazelinko i Bedi su išli na trening i mi smo uletjele njima u sobu i vidjele Vaselin na prozoru pokraj trofeja kojeg su osvojili, cure su ga zgrabile i bacile meni i vratile smo se u sobu. Ja sam taj Vaselin držala u rukama iznad glave, bila sam na krevetu na kat. Vazelin i Bedi su se vratili s treninga i prva stvar koju smo čule iz njihove sobe bila je „Gdje mi je Vaselin?!” „Tko li je uzeo Vaselin?!” I nakon tih uzvika, uletjeli su nam u sobu u sobu. Mi smo se počele još više zezati i smijati. Nakon pola sata dečki su se dodavali autićem kojeg su kupili i iskreno, bilo ih je zabavno gledati. Mislim, nije kao da se meni Vazelinko sviđa. Ako mislite da se meni on sviđa onda ste totalno u pravu. Svašta se još dogodilo, ali o tome u nekoj drugoj priči. Kraj drugog dana, idemo spavati! Zzzzzzz…..!
Treći i zadnji dan seminara. Kraj najboljeg seminara! U 8:30 smo imali doručak i u 10 smo išli na misu. Nakon mise je bio ručak i zadnja igra za kraj. To je bila neka obiteljska igra, a pošto nama nitko od roditelja nije došao, tako smo mi osnovali svoju obitelj Vazelinčići. Ja sam bila mama, Vazelinko je bio tata, ali on je morao na Black friday u Sephoru, moje dvije frendice su bile naše kćerke, treća frendica je bila mačka istekloga roka, a jedan dečko je bio pas s pokvarenim baterijama. Nakon te igre krenuli smo nazad za Malinsku. I to je kraj.
Do sljedeće avanture… pozdravlja vas vaša
Leticia Turčić iz 6.b
